Archive for October, 2011

Užički govor :)

Posted: October 17, 2011 in Užički govor
Tags: , ,

Užičani su poznati po svom govoru, koji je jedno vreme važio za najčistiji i najispravniji u Srbiji. Sada se najispravnije i najčistije govori na području Valjeva i Loznice. Užički govor se nekako „poseljačio“ u poslednjih 20 godina.

Iako Užičani nikada nisu imali problema sa padežima i korišćenjem istih, itekako imaju problema sa akcentima, hteli oni to da priznaju ili ne. Dovoljno je slušati užički radio ili gledati nekog Užičanina na televiziji i primetiti da Užičani jako otežu izgovor kod velikog broja reči. Naravno, većina Užičana će zatvoriti oči pred ovom činjenicom i reći : „Bolje da ja pričam užički, nego da zavijam kao Beograđani. Ko ih bre …“

Pojedine reči u srpskom jeziku imaju specifično značenje samo u Užicu. Primera radi, reč : mutan u kontekstu : „On je baš mutan lik“. Na užičkom to znači da je neko zanimljiv, dopadljiv, cool. Kada ovu rečenicu izgovorite bilo gde van Užica, ljudi ce pomisliti da je to neko ko se bavi ilegalnim radnjama, odnosno da nesto muti (što je i logično, zar ne?)

Užičani, takođe, obožavaju da skraćuju reči. Po tome su jako poznati, pa se čak i studenti iz Užica u Beogradu prepoznaju po tome. Kao da im na čelu piše odakle su. Kao primer, evo liste nekih reči, datih sa prevodom u produžetku (za ljude koji nisu iz Užica ili ne razumeju). Osećajte se slobodno da listu dopunite u komentarima (naravno sa prevodima za one koji ne razumeju).

Student1 : „Sutra idem Užice“ (Pravi Užičani NIKADA ne koriste dva slova u, jedno pored drugog.)
Student2 : „Extra, spiči jednu kompletaru i za mene“

Karakteristične kratke reči : EVE, ENE, ETE

„Eve ti kilo rakije“, u ekstremnim slučajevima „Nadevo ti kilo“ – „Evo ti litar rakije“, označava davanje.
„Ene, duga!“ – „Eno je duga!“ ili „Pogledaj, duga!“ – Koristi se pri pokazivanju na nešto.
„Ete ti, j….. te ono!“ – Označava davanje, slično kao i kod EVE, ali ljutito ili
„Gde mi je ranac?“ – „Ete ga“ – Označava pokazivanje na nešto.

Ko no to bi? – Ko ono to bi? (Inače najkraća srpska rečenica, sa 4 reči i 8 slova). Varijacije ove rečenice su: De no to bi? – Gde ono to bi? i Šta no to bi? – Šta ono to bi?

Skraćivanje pojedinih reči odsecanjem slova T na kraju istih : Vlas, čas, krs, lis, prs, mos, mas …

Ček – čekaj
Jes – jeste
Jok – nije (ovo je, doduse, turska rec i znaci NE)
Nek – Neka
Nemo – Ma nemoj
Numem – Ne umem
Oli? – Hoćeš li? (ovo skraćenje vuče korene iz Crne Gore, ali se puno koristi u Užicu)
Nasce – Nastavnice
Našče – Nastavniče
Upremase – Naspram, jedno prema drugom
Dela, dela de, dela der – Označava odobravanje, odnosno celu rečenicu : „Mislim da bi trebalo da to uradiš“. Primer : „Razmišljam da počnem dučim“, „Dela! Da se nisi rano setio?“
Jašta, jašta čini – Reč koja ima potvrdno značenje, da. Takođe se moze koristiti kao odgovor na SVAKU rečenicu ili pitanje.

Spajanje dve ili više reči :
„Nek je sasrećom domaćine.“ – „Neka je sa srećom domaćine.“
„Eve mi ga sin viškuće, igra se.“ – „Evo ga moj sin, iznad kuće, igra se.“
„Meščini da sam ga video.“ – „Meni se čini da sam ga video.“
„Ošdoći? Kašdoći?“, „Doću. Saću“ – „Hoćeš li doći? Kada ćeš doći?“, „Doći ću. Sada ću.“

Skraćivanje rečce da je jako često i karakteristično :

Didem – Da idem
Duzmem – Da uzmem
Dučim – Da učim
Dubijem – Da ubijem
Dizađem – Da izađem
Duradim – Da uradim

Skraćenje reči sa na s, koje je vremenom prešlo na z :

„Ček da siđem zbrda“ – „Čekaj da siđem sa brda“
„Ja se zimi grejem zdrvima“ – „Ja se zimi grejem na drva“

Advertisements

Užička republika je naziv prve oslobođene teritorije u Evropi okupiranoj od strane nacista. To je bila prosocijalistička država u zapadnoj Srbiji i delimičmno u istočnoj Bosni, pod vlašću jugoslovenskih partizana, stvorena u toku 1941. godine za vreme Drugog svetskog rata. U suštini, jedina veza Užičke Republike sa  državnošću je bila organizovana vlast na privremeno oslobođenoj teritoriji. Užička Republika nije imala stalne granice, već
su se one menjale gotovo svakodnevno sa svakom ofanzivom partizana na jednoj i okupatora na drugoj strani, a otprilike su zauzimale područje od reke Drine na zapadu, Zapadne Morave na istoku i od reka Skrapeža na severu do Uvca na jugu. Država je trajala 73 dana, a potom je pala u ruke Vermahta, dok su se partizaniа povukli ka Sandžaku.

Prilikom povlačeja preko Zlatibora, u novembru i decembru 1941. godine, pratile su ih nemačke jedinice, koje su tada, čineči užasan zločin nad ranjenicima i zlatiborskim civilnim stanovništvom, streljale osam boraca Druge čačanske partizanske čete, pet boraca Šeste ibarske partizanske čete, osamnaest boraca Tamnavskog partizanskog bataljona, kao i 41 civilna meštanina Zlatibora.

Tokom nemačke okupacije u Drugom svetskom ratu 1941. godine, Užice je bilo privremeno oslobođeno od strane partizana. Tokom 67 dana postojanja Užičke Republike (od 24.9. do 29.11.), industrija i fabrike su uglavnom proizvodile proizvode za vojnu upotrebu, pruga i putevi su funkcionisali i novine i knjige su bile štampane. Okvirne granice republike su bile područje od reke Drine na zapadu do Zapadne Morave na istoku i od reke Skrapeža na severu do reke Uvca na jugu.

Muzej ustanka nalazi se u zgradi koja je služila kao glavni štab partizana.

Kultura

Posted: October 17, 2011 in Kultura
Tags: , ,

Kulturno-istorijski tragovi u užičkom kraju potiču iz ranih perioda ljudske istorije, a arheološka nalazišta iz ilirskog i rimskog perioda otkrivaju naselja razvijene kulture za to vreme. Na mestu današnjeg Užica u rimsko doba nalazio se Municipium Capedunum koji je imao važnu ulogu u rimskoj provinciji Dalmaciji.

Iz srednjovekovnog perioda ističu se srpski manastiri (Rača, Mileševa i Uvac), koji su imali veliki značaj za očuvanje svesti o nacionalnoj i verskoj pripadnosti Srba pod pet vekova dugim turskim ropstvom. Crkva je i tada i kasnije bila čuvar srpskog imena i pravoslavne vere.

Novija srpska istorija je nažalost istorija ratova. Najpre za samostalnu državu (Prvi i Drugi srpski ustanak), za konačno oslobodjenje od Turaka i učvršćenje granice (Balkanski ratovi), protiv stranih osvajača (Prvi i Drugi svetski rat) do poslednjeg rata od 1991. godine u kome se raspala SFR Jugoslavija. Politička nestabilnost i ekonomsko osiromašenje obeležja su ovih godina.

Opšta kriza pogadja svaki aspekt života i rada, pa tako i kulturu u užem smislu. Pozorište, bioskop, galerija, muzej, biblioteka… jesu središta kulturnog života, ali nema dovoljno sredstava za značajnija ostvarenja.

Po svom ugledu mogli bi se izdvojiti Medjunarodni filmski festival ekološkog, turističkog i sportskog filma na Zlatiboru, Medjunarodni grafički bijenale “Suva igla” u Užicu, Jugoslovenski pozorišni festival u Užicu, kulturno-naučna manifestacija “Dani Rače ukraj Drine” u Bajinoj Bašti i Limske večeri poezije u Priboju.

Geografija

Posted: October 17, 2011 in Geografija

Užički kraj, užički region, ili po sadašnjoj teritorijalnoj podeli Srbije – Zlatiborski okrug, nalazi se u jugozapadnoj Srbiji i zauzima 11 procenata njene teritorije (6.172 km2). Čini ga 10 opština: Užice, Arilje, Bajina Bašta, Kosjerić, Ivanjica, Nova Varoš, Požega, Priboj, Prijepolje i Čajetina. Prema poslednjoj administrativnoj podel
i ovom Okrugu pripojena je Sjenica umesto Ivanjice. Na ovom području živi oko 350.000 stanovnika (prema popisu iz 1991).

Ovo je brdsko-planinsko područje u kome šume zauzimaju 42% površine, a poljoprivredna površina 51% teritorije.

Kroz užički kraj oduvek su prolazile važne komunikacije. Tako je bilo i u rimsko doba, tako je i danas. Ovuda prolaze Jadranska magistrala, pruga Beograd-Bar, a u Mokroj Gori je državna granica sa Bosnom i Hercegovinom. Aerodrom Ponikve kod Užica osposobljen je za civilni vazdušni saobraćaj.

Najveće planine su Zlatibor (Tornik, 1496 m), Tara (1544), Zlatar (1625), Giljeva planina, Javor (1519) i Golija (1834). Najveće reke su Drina, Lim, Uvac i Đetinja, čiji je potencijal iskorišćen za podizanje 5 hidrocentrala. Klima je pretežno planinska u višim i umereno-kontinentalna u nižim predelima.